Maqolalar

Ilmiy tadqiqotlar va amaliy ishlanmalar to'plami

МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЁТДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ЎЗИГА ХОС ФУНКЦИЯЛАРИ

Гулнора Мардиевна Шадиева, Шухрат Облоқулович Кувандиков

мақолада оилавий тадбиркорликнинг ривожланиши, уни миллий иқтисодиѐтдаги аҳамияти ва функциялари тадқиқ этилган. Иқтисодиѐтда оиланинг жамиятда тутган ўрни, оиланинг иқтисодий вазифалари, оиланинг инсон капиталини қарор топтириш каби вазифалари очиб берилган. Шунингдек, оила ва тадбиркорликни функциялари интеграциялашувининг синергетик самараси масалалари ѐритилган. Шу асосда оилавий тадбиркорликни ривожлантириш назарияларини такомиллаштириш йўналишлари таклиф этилган.

МИЛЛИЙ ТУРИЗМ ТАРМОҒИДА РАҚОБАТ МУҲИТИ ВА УНИНГ ТАРКИБИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ

Сирожиддин Шерали ўғли Халилов

мақолада миллий туризм тармоғида рақобат муҳити ва уни ташкил этувчи таркибий компонентлар ўзаро алоқадорлигининг долзарб масалалари кўриб чиқилган. Рақобат муҳити компонентларининг миллий туризм тармоғига таъсири ҳам таҳлил қилинган.

KPI ВОСИТАСИДА МУҚАДДАС ЖОЙЛАРНИНГ ЗИЁРАТ КЛАСТЕРБОПЛИК ДАРАЖАСИНИ БАҲОЛАШ

Зебинисо Бахтиѐровна Навруз-зода

Мақолада ―муқаддас жойларнинг зиѐрат кластербоплик даражасини ―KPI воситасида баҳолаш мезонлари ишлаб чиқилган. Бу мезонлар асосида муқаддас жойларнинг реал зиѐрат кластербоплигини муаллифлик усулида тўртта:муқаддас маскан; ―диққатга сазовор муқаддас жой;―жозибадор зиѐрат ҳудуди ва―кластербоп зиѐратгоҳ сифат даражалари аниқланган.

ТУРИЗМ СОҲАСИДА ЮҚОРИ СИФАТЛИ ХИЗМАТ КЎРСАТИШ УЧУН РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИ БАҲОЛАШНИНГ УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ

Амриддин Ҳамдам ўғли Ҳамдамов

Ушбу мақолада туризм соҳасида юқори сифатли хизмат кўрсатишда рақамли технологиялардан самарали фойдаланиш ва аҳамияти ѐритиб берилган. Бундан ташқари рақамли технологиялар билан боғлиқ хизматлар самарадорлигини баҳолашнинг услубий асослари асослаб берилган.

MAMLAKATIMIZDA MEHMONXONA BIZNESINING RIVOJLANISH TENDENSIYALARINI TAHLIL QILISH VA PROGNOZLASH

Dilrabo Shirinboyevna Mardonova

Mazkur maqolada mamlakatimizdagi mehmonxonalar, xostellarlarning soni hududlar miqyosidagi ulushi keltirilgan. Mavjud ma‘lumotlar asosida, mehmonxonalar soni kelgusi yillar uchun prognoz qilingan. Bundan tashqari maqolada mehmonxona biznesi rivojlanishiga ta‘sir etuvchi omillar alohida ta‘kidlangan. Hamda, xulosa sifatida ilmiy-nazariy va amaliy tavsiyalar ham ishlab chiqilgan.

ҚИШЛОҚ ТУРИСТИК РЕСУРСЛАРИНИ ТАСНИФЛАШ ВА БОШҚАРИШНИНГ АМАЛИЙ МАСАЛАЛАРИ ТАҲЛИЛИ

Дониѐр Журакулович Абдуразаков

Мақола юртимиз қишлоқларининг туристик салоҳиятини ривожлантириш ва бошқариш масалаларига бағишланади. Мақолада туристик ресурсларни таснифлаш, қишлоқларда туристик бизнес учун шарт-шароитлар яратиш ва бошқариш ҳақида сўз юритилади.

ХИВА ВА БОҒОТ ТУМАНЛАРИДА ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ЙЎЛЛАРИ

Умиджон Рахимович Матякубов, Расулбек Кочкарбай уғли Исаков

Ушбу мақолада Хоразм вилоятининг Хива ва Боғот туманларида туризм соҳаси ривожланишининг бугунги ҳолати таҳлили, истиқболда ривожлантиришнинг устувор йўналишлари очиб берилган.

ТУРИЗМ ИНФРАТУЗИЛМАСИДА ИҚТИСОДИЙ ФАОЛИЯТНИНГ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

Дилшод Мураткулович Абдураимов

мақолада туризм инфратузилмасида иқтисодий фаолиятни амалга оширишнинг асосий омиллари ва хусусиятлари, туристик харажатларнинг амалга ошириш даври ва хусусиятларига кўра таснифи, туризм соҳасида ишлаб чиқариш имкониятлари ҳамда ялпи туристик маҳсулотни аниқлаш усуллари тадқиқ қилинган.

EKOTURIZM-GLOBAL EKOLOGIK INQIROZGA QARSHI INNOVATSION YECHIM

Shohista Bobobekovna Toyirova

Maqolada ekologik turizm dunyo atrof-muhitining barqaror holatda mavjud bo‘lishida tabiiy resurslarni oqilona boshqarish orqali suv va havoning ifloslanish darajasining pasayishiga olib keluvchi samarali turizm yo‘nalishi sifatida o‘rganilagan. Tabiiy resurslarning keragidan ortig‗i bilan ishlatilishi o‘ziga xos bo‘lgan tabiiy hududlarning qisqarishi, biologik xilma-xillikning yo‘qolishiga olib kelmoqda. Ushbu muammolarga qarshi eng maqbul yechim sifatida keyingi yillarda ko‘plab dunyo olimlarining ilmiy ishlaridan o‘rin egallayotgan ekologik turizm ko‘rsatilmoqda.

SAMARQAND SHAHRI TURIZM INFRATUZILMASINI RIVOJLANTIRISHDA YASHIL ZONALAR VA BOG'LARNING O'RNI

Ruxshona Shavkatovna Rofeyeva

Ushbu tadqiqot turizm bilan bog‗liq maqsadlar uchun infratuzilmani rivojlantirishning asosiy omillaridan biri sifatida yashil zonalar va bog‗larni ko‗rib chiqishga qaratilgan. Tadqiqot natijalari turizmni rivojlantirishda yashil zonalarning qanday aloqasi borligini tushunishga yordam beradi. Ushbu maqolada nafaqat bunday zonalarning holati o‗rganilgan, balki ularni sayyohlar uchun qiziqarli maskanga aylantirish bo‗yicha qator takliflar ilgari surilgan.

TURIZM SOHASINI BARQAROR RIVOJLANTIRISHNING ASOSIY YO'NALISHLARI

Dilmurod Abdullayevich Nasimov, Mohinur Ravshanbekovna Maxmudova

ushbu maqolada respublikamizda turistik xizmatlar bozorini rivojlantirish, uning tashqi va ichki bozorlarda raqobatbardoshligi va aholining farovon yashash darajasini yanada oshirish bo‗yicha ijtimoiy va iqtisodiy salohiyatni ko‗paytirish va takomillashtirish shuningdek turizm industriyasini rivojlantirishning asosiy yo‗nalishlari tadqiq etilgan.

МИНТАҚА ТУРИЗМИДА СОҲА КОРХОНАЛАРИНИ БОШҚАРИШ СЕГМЕНТИНИНГ НИСБИЙ ТАЛАБ-ТАКЛИФ МОДЕЛИ

Илѐс Султанович Абдуллаев, Худоѐр ўғли Муҳитдинов

Ушбу мақолада минтақа туризмида соҳа корхоналарининг бошқариш сегментининг нисбий талаб-таклиф модели ишлаб чиқилган. Туризм секторида хизмат кўрсатиш соҳа корхоналарини бошқаришнинг жамланган сегментининг нисбий талаб-таклиф моделининг тузилиши бир вақтнинг ўзида тенгламалар тизимидир ва стандарт талаб ва таклиф моделлари ҳақида фикр-мулоҳазалар келтирилган.